Кинези воле резанце, посебно на северу, где су инстант резанци и сушени резанци веома популарни. Нова истраживања сугеришу да су Кинези већ конзумирали ову "брзу храну" још у време династије Танг. Др Гао Ки'ан, специјалиста за кухињу Дунхуанг, рекао је: „Преглед докумената Дунхуанга открива да су сушени резанци постојали још у време династије Танг, који су се тада звали 'ку миан'.

Раније су научници веровали да је најранији запис о сушеним резанцима у Кини пронађен у књизи династије Јуан „Јиншан Џенгјао“. Међутим, „ку миан“ се појављује више пута у документима Дунхуанга, чак је представљен и као поклон. На пример, једна породица у Дунхуангу користила је „ку миан“ као веренички поклон у свадбеним обичајима. Чак и данас, нека места у Кини и даље називају сушене резанце „резанцима змајеве браде“.

Званичник династије Ћинг Сје Јонг је записао у свом Схивеи Заионг-у: „Пшенично брашно на северу је одлично, али сушени резанци који се шаљу као почаст су још изврснији, али се неки жале да су превише ретки.“ Ови претерано танки резанци за поклон су оно што је познато као „врхунски резанци од сребрне нити“ (上用银丝挂面). Данас се у областима Јангџоу и Јанченг назива и резанци од сребрног конца. Тесто се замеси и разваља у резанце дебљине малог прста, затим се намота и окачи на дрвени оквир са кратким округлим дрвеним штапом који виси. Дебели резанци се постепено растежу и стањују под притиском штапића, а затим се природно-суши на ваздуху, постајући сушени резанци. Ова метода је настала у северној Кини током династије Јуан.

Легенда каже да су у давна времена војници и цивили даноноћно радили без обзира на врућину или ледену хладноћу. Да би њихови најмилији могли да једу резанце, њихове породице би осушиле и сложиле смотане и исечене резанце на бамбусове мотке, а затим их заједно са припремљеном киселом супом слале на градилиште. Њихови најмилији су могли да кувају резанце и да их једу у киселој супи у паузама на послу. Овај начин исхране био је и заситити и{3}}утажити жеђ, и сматрао се врхунским обликом задовољења. Касније је неко унапредио-осушене резанце у ручно рађене сушене резанце, додајући „пиаосхао“ (мешавина сецканих палачинки од јаја, нежног власца и срца од купуса) киселој супи, стварајући киселе резанце за супу које се данас широко уживају у народним обичајима и на банкетима.